Fotografija Zorica Bajin Đukanović |
za Čarlsa Simića
I tako
punoća se opet obznanila
preciznije zaškripala je
nepodmazana šarka osmeha
Gost je ličio
na starog rimskog boga
kom su od grljenja skrojili togu
nasumične veličine
konfete su sipile po licima
ali on je znao za tu mogućnost
pa je govorio stihove
nisko spuštene brade
Svi su bili tu ceo grad
da vide izbliza nekog
ko je pre svog novog života
igrajući se slomio podrumski prozor
i kroz njega odlepršao
da postane detlić
što u slanju grko-slatkih vesti
koristi znanu azbuku
kljunom u brežuljak
pod kojim uvek neistraženog ima
pa onda brežuljkom o kljun
Zorica Bajin Đukanović
LETOPIS MATICE SRPSKE, oktobar 2007.